Zvučna izolacija
Zvučna izolacija je kompleksna nauka, često kontradiktorna jer pojedini uticajni faktori koji sa jedne strane utiču na poboljšanje zvucne izolacije, istovremeno sa druge strane istu pogoršavaju.Zbog toga nije uvek lako proceniti da li će neka promena imati pozitivan ili negativan uticaj na prodor zvuka u drugu prostoriju
Medjutim, u praksi, postoje izvesna pojednostavljena rešenja i objašnjenja prilagodjena najčešćim situacijama koje u životu srećemo. Zbog toga, treba razdvojiti prostiranje zvuka kao nauku od onoga što srećemo kao jedan od pojavnih oblika prostiranja zvuka u stambenim i drugim gradjevinskim objektima.
Na ovim stranicama objasnićemo neke od osnovnih principa zvucne izolacije, i pokušati da razbijemo pojedine mitove koji vladaju širom sveta vezano za akustiku i zvucnu izolaciju. Takodje, bitno je naglasiti da sistemi zvucne izolacije koje smo proteklih godina postavljali na mnogim zahtevnim mestima ispunjavaju sve ove principe i kao takvi predstavljaju maksimum koji se može postići u uslovima korišćenja svih dostupnih materijala i mogućih debljina zidnih, plafonskih i podnih obloga.
Ukupna energija koja se u obliku talasnog poremećaja pritiska predaje nekom pregradnom elementu raspodeljuje se jednim delom na energiju reflektovanih talasa, drugim delom na apsorbovanu energiju i trećim delom na transmitovanu odnosno prenetu energiju.
Različiti materijali, različito se ponašaju s obzirom na medjusobne odnose ovih veličina koje se u praksi opisuju preko odgovarajućih koeficijenata. OPŠIRNIJE…
U tom smislu, kod zvucne izolacije, cilj nam je da smanjimo transmitovanu energiju, odnosno da se čitav spektar prebaci što je više moguće u zonu apsorbovanog odnosno reflektovanog zvuka.
Iako ovo drugo nije baš preporučljivo u mnogim slučajevima. Na taj način što je koeficijent transmisije niži to su i ukupni gubici u prenosu zvuka viši, a to je ono što mi želimo.
Kao što vidimo, Nivo zvucne redukcije iza odgovarajuće pregrade nije uvek isti i drastično se menja i u zavisnosti od emitovane frekvencije.
Na primer, redukcija zvuka u gornjem primeru iznosi 41dB pri frekvenciji od 315Hz, medjutim već na nižoj frekvenciji od 125Hz iznosi oko 14dB.
Upravo ovaj podatak, o ponašanju elementa na niskim frekvencijama može biti presudan u oceni ukupnih akustičkih karakteristika i realne procene zvucne izolacije.
To u praksi može značiti da loša karakteristika odgovarajuće zvučne izolacije na niskim frekvencijama i dobra na višim u praksi rezultira odličnim svojstvima izolacije u smislu redukcije buke od govora, vike, pa čak i glasne muzike u varijanti visokih tonova (harmonike, violine,trube i sl..), ali da istovremeno ostane apsolutno neefikasna u smislu buke od skakanja, udaraca čašom o sto, lifta, hodanja, veš mašine i sl.
