Šta je to zvuk?

Zvuk je zapravo mehanički poremećaj pritiska koji se u vidu longitudinalnog talasa prostire kroz elastičnu sredinu. Ljudsko čulo sluha u stanju je da registruje ovakve oscilacije ukoliko su one u opsegu učestalosti izmedju 20 Hz i 20.000 Hz.

Sve oscilacije ispod ove frekvencije zovemo Infrazvukom, a oscilacije učestalosti iznad 20.000 Hz nazivamo ultrazvukom.

KARAKTERISTIKE TONOVA

1. Visina – zavisi od frekvencije talasa.

2. Boja tona – karakteristika zvučnog izvora. Tonovi iste osnovne frekvencije imaju različitu boju ako su im različite amplitude viših harmonika i/ili kada imaju različite promene ovih amplituda tokom vremena.

3. Jačina (intenzitet) zvuka – I=E/(S t); 10-12 – 100 W/m2

Nivo jačine zvuka:

b = log (I/Imin), bmin = 0 b, bmax = 12 b = 120 db

* Diferencijalni prag osetljivosti – najmanja razlika u nivou jačine zvuka koju ljudsko uho može da registruje iznosi 1 db tj. jedan ton mora imati 1,26 puta veći intenzitet od drugog da bi mogao da bude registrovan.

* Vegel flečerove krive čujnosti –pokazuju zavisnost jačine i nivoa jačine zvuka od frekvencije za različite tonove. Slušno polje je oblast frekvencija i jačina zvuka izmedju krive praga čujnosti i krive granice bola

Dakle, ljudsko uho će mnogo lakše registrovati zvuk ukoliko se on nalazi u zoni učestalosti od oko 1000 Hz nego na primer u zoni od 100 ili 200Hz.